Цела плата за потрошачку корпу

Извор: Тањуг, 19.новембар 2008.
У септембру је забележен неповољнији однос покривености потрошачке корпе просечном нето зарадом од 32.969 динара, показало је истраживање Министарства трговине. Просечна нето зарада готово у целости је покрила просечну потрошачку корпу од 33.061 динар у том месецу, а за покриће
минималне од 21.266 динара било је потребно издвојити 0,65 просечне нето зараде.
Према подацима Републичког завода за статистику, обе корпе поскупеле су за 1,1 одсто, и то просечна потрошачка корпа већа је за 368 динара, а минимална за 277 динара.
Поскупљење корпи условљено је повећањем цена хране. Повећање је забележено у категоријама жита и производа од жита, свежег и прерађеног меса, свеже и прерађене рибе и млека и млечних производа.
Укупни издаци за непрехрамбене производе и услуге бележе повећање, у просечној потрошачкој корпи за 152,48 динара, а у минималној за 13,64 динара.
Септембарско поскупљење непрехрамбених производа и услуга последица је повећања издатака за школски прибор, поједине производе личне хигијене, услуге личне хигијене, цигарета, и дневних новина.
У септембру су повећане цене комунално стамбених услуга за домаћинства. На раст цена комунално стамбених услуга утицало је повећање цена воде за 1,3 одсто и одведене отпадне воде за 2,4 одсто. Цене изношења смећа и централног грејања су незнатно повећане за 0,1 одсто.
Куповна моћ изнад просека Републике, мерена кроз обе потрошачке корпе, регистрована је у Смедереву, Београду, Панчеву и Новом Саду.
У свим градовима који се статистички прате, просечна месечна зарада покрила је минималну потрошачку корпу, а у Смедереву, Београду, Панчеву и Новом Саду и просечну.

СЕПТЕМБАРСКА ПРОСЕЧНА ЗАРАДА У БЕОГРАДУ 40.366 ДИНАРА

28.10.2008  ИЗВОР: ДАНАС
Према најновијим статистичким подацима, београдски просек зарада протеклог месеца износио је 40.366 динара, односно 0,13 одсто више него у августу, када је просечно подељено 40.315 динара. Интересантно је и да зараде запослених ни у једној београдској општини у септембру, нису достигле цифру од 50.000 динара. Највеће плате и у септембру примили су запослени у Сурчину. Они су просечно добили 48.992 динара, односно 1,1 одсто мање него у августу. Зараде у Новом Београду протеклог месеца су, међутим, порасле за 3,35 одсто у односу на август и у ковертама се просечно нашло 48.687 динара. Платама већим од 40.000 динара у септембру су могли да се похвале и запослени у још пет градских општина. На трећем месту по висини зарада нашли су се Врачарци са просеком од 42.862 динара. Разлика у ковертама запослених у Земуну и Лазаревцу је 145 динара. Земунци су примили просечно 42.799, а у Лазаревцу је подељено 42.654 динара. Суграђани са радним књижицама на Старом граду, добили су просечно 41.526, док су запослени на Палилули примили 40.934 динара. Вождовчанима је у септембру припало 34.610, а запосленима на Чукарици 20 динара више. Сличне зараде подељене су и у Барајеву - 34.258 динара. Плате између 35.000 и 39.000 динара примили су сви радно ангажовани житељи Гроцке, Звездаре, Обреновца и Савског венца. На дну лествице протеклог месеца нашли су се запослени у Младеновцу, где је просек износио 25.209 динара. Младеновчанима ће тешко бити да поверују у статистички податак да су им плате у септембру за чак 12,58 одсто биле веће него месец дана раније. У августу су они просечно зарадили 22.392 динара. И Раковичани су протеклог месеца у групи запослених са најмањим примањима, која су износила 26.200 динара. Њихове коверте у септембру су биле тање за 2,5 одсто него у августу. Мање су зарадили и у Сопоту, где је просечно прошлог месеца подељено 29.025 динара.
Просечне београдске зараде девет месеци ове у односу на исти период прошле године порасле су за 16,74 одсто. Највише су порасле плате запослених у Младеновцу и то за 25 одсто. И у Новом Београду у периоду јануар - септембар ове године забележен је раст од 24 одсто у односу на девет месеци лане, док су за 23 одсто плате биле веће у Барајеву и Палилули.

20.10.2008  ИЗВОР: АЛО
Кућни буџет просечне српске породице још се није ни прилагодио најновијим поскупљењима струје, гаса, комуналија, хране, а већ стижу најаве да ће потрошачка корпа, која је према тврдњама удружења потрошача од маја са 40.000 поскупела на 55.000 динара, до Нове године отежати за још неколико процената.

У вишу математику, којом су статистичари израчунали да је инфлација за протеклих годину дана износила тек десетак одсто, док је само за последњих пет месеци потрошачка корпа „отежала“ за чак 40 одсто, не вреди ни улазити.
Прво је у августу уследило поскупљење струје за 8,9 одсто. Потом је поскупело даљинско грејање у већини градова Србије за осам одсто. Гас за домаћинства је од 15. октобра поскупео за 60 одсто, па ће рачун за грејање на гас убудуће бити од 1.500 до 2.000 динара већи.
Ову годину обележило је неколико поскупљења меса за 22 одсто и месних прерађевина за десет одсто. Поскупели су и јаја, риба, поврће, цигарете, слаткиши, комуналије (вода, смеће, димничарске услуге, одржавање зграда, осам одсто)... 
Малопродајне цене повећавале су се у другој половини године око један одсто месечно, а у односу на другу половину прошле године, те цене су за десет одсто веће. У септембру су највише поскупели дуван (8,1 одсто), новине и школски прибор 2,5 одсто, школарине 1,4, а скупље је и воће, поврће.
Топлане већ траже ново поскупљење грејања, пошто са новом ценом гаса не могу да опстану. Градоначелник Београда Драган Ђилас већ је од Владе и Министарства финансија затражио да укину одлуку о замрзавању цена комуналних услуга, што значи да би до краја године грејање поново могло да поскупи. У Министарству енергетике кажу да је то још у фази разматрања, а у управи за цене града Београда да би топлане спасло још једно поскупљење грејања од 25 одсто. Директор управе Чедомир Тодоровић каже да је могуће да ће доћи и до поскупљења јавног градског превоза, али да не зна кад и да ли би то било 35 или 40 одсто. Превоз је у септембру већ поскупео осам одсто.
До краја године, кажу стручњаци, могуће је мање поскупљење меса, али би од фебруара оно требало да појефтини.
Досад су појефтиниле једино транспортне услуге (2,5 одсто) због нижих цена деривата нафте, али је зато аутогас поскупео 50 пара, са 54 на 54,5 динара. Од хране је појефтинило само уље, које је са 145 пало на 114 динара. Поскупљења хлеба, млека, брашна и шећера највероватније неће бити до краја године.

Нафта кочи цене

Сарадник Центра за слободно тржиште Александар Стевановић каже да не очекује велика поскупљења основних животних намирница до краја године.
- Нафта је пала на 72 долара по барелу, па очекујем ново појефтињење бензина и код нас. Такође, пшеница ће ове године бити јефтинија него прошле, па нема разлога да поскупе хлеб и тестенине. Мислим да ни уље неће поскупети - каже Стевановић, који додаје да не може да процени шта ће се до краја године дешавати са ценом меса.