РАНКА САВИЋ, ПРЕДСЕДНИК АСНС

Рођена је у Високом у Босни и Херцеговини.  Завршила је Правни факултет у Београду. Радила је у предузећима «Веселин Маслеша» и «Инвескомерц», на пословима рефернта за правна питања, а каријеру наставља у приватној фирми у време борбе за демократизацију Србије када и долази у сукоб са режимом Слободана Милошевића.
У Асоцијацији слободних и независних синдиката је од 1999. године. За председницу АСНС изабрана је на другом Конгресу одржаном 5. октобра 2002. године.  Претходно је била вршилац дужности председника (изабрана на седници Председништва АСНС 22. априла 2002. године ) и генералног секретара АСНС
(изабрана на седници Председништва АСНС 16. јануара 2001. године). Делегати су јој поверење указали и на трећем конгресу – 6. октобра 2006. године, када је већином гласова поново изабрана за председницу АСНС. Ранка Савић је прва жена у Србији која се нашла на челу неке синдикалне централе, али и једна од ретких председница синдиката у Европи. Била је први раднички делегат, на Скупштини МОР – а, после демократских промена у Србији 2000. године. Иницијатор је оснивања Социјално – економског савета, чији је члан била од 2000. до 2003. године.  У оквиру пројекта Европског покрета у Србији и ОЕБС – а «Женска влада» изабрана је за министарку рада, запошљавања и социјалне политике. Као доказани борац за радничка права често је долазила у сукоб са Владом Србије, а више пута је због организовања радничких протеста позивана и код Судије за прекршаје. Својим радом показала је и доказала да и жена може успешно радити један «мушки посао» и својим примером дала подстицај женама Србијe

СЛАВОЉУБ ЂОКОВИЂ, ПОТПРЕДСЕДНИК АСНС

Председник Окружног одбора АСНС Крагујевац и челник синдиката групе «Застава». У «Застави» је запослен од 1973. године, а синдикалним радом се бави од 1991. године, када је основан први независни синдикат у овом предузећу. Некадашњи председник АСНС Независног синдиката металаца Србије. У АСНС је од њеног оснивања. Члан је ГО АСНС. Живи и ради у Крагујевцу.

 

 

 

 

ВИДОЈЕ ШЋЕПОВИЋ, ПОТПРЕДСЕДНИК АСНС

Рођен је у Кратову (Прибој на Лиму), 9. јануара 1961. године. Председник АСНС Гранског синдиката металаца Србије и први човек АСНС ИМТ - а Нови Београд. Један је од оснивача првог независног синдиката у Србији - Независни синдикат радника ИМТ 1991. године, од када се и бави синдикалним радом, као и Независног синдиката металаца Србије 1993. године. У Асоцијацији слободних и независних синдиката је од њеног оснивања - 1996. године. Председник је Одбора АСНС за безбедност и здравље на раду и београдског одбора АСНС. Члан је ГО АСНС и Савета за запошљавање града Београда. Живи и ради у Београду.

 

 

НЕБОЈША РАЈКОВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР АСНС

Рођен је у Београду, 19. децембра 1950. године. Завршио је Економски факултет, постдипломске студије на Правном факултету и више специјализација (Универзитет "Sent Galen", Центар "EIZ", др.). Говори енглески језик. Експерт је за радно право, колективно уговарање, социјални и цивилни дијалог, порезе и доприносе, социјално осигурање и људске ресурсе. Учествовао је у консолидацији и реструктуирању највећих српских предузећа. Велико искуство има у дизајну, имплементацији, мониторингу, евалуацији и управљању међународним пројектима.
Био је представник Србије у ЕТФ - у, председник Социјално - економског савета Републике Србије, предавач, председавајући, модератор, организатор и учесник на многобројним домаћим и иностраним конференцијама, семинарима и радионицама. Аутор је пет књига и приручника ("Вишкови запослених", "Колективно уговарање", "Закон о раду и Закон о запошљавању", "Зараде и доприноси за социјално осигурање"), великог броја чланака и студија, а обављао је и функцију уредника стручних часописа "Привредник" и "Параграф". Радио је за Светску банку, у Министарству за рад и запошљавање и СИЗ запошљавање Београд. Био је руководилац експертских група за израду низа закона којима се уруђују радно - правни положај запослених, колективних уговора, Социјалног програма за решавање вишкова Владе Републике Србије, Владине комисије за МСП, као и члан Владиних комисија за мултилатералне компезације, субвенције у привреду, субвенције из транзиционог фонда, Владиног ВЕТ тима и експертско - преговарачког тима Владе са Светском банком, ММФ - ом и др. 

 

 

ДРАГАН МИЛОВАНОВИЋ, ГЛАВНИ МЕНАЏЕР АСНС

Рођен је у Београду, 30. септембра 1955. године. Оснивач и први председник АСНС. Радно искуство започео је 1975. године у новобеоградском металском предузећу "ИМТ". Синдикалним радом бави се од 1990. године када постаје председник Независног синдиката радника "ИМТ". Од 1992. до 1993. године обављао је функцију генералног секретара Уједињених гранских синдиката "Независност", док се од 1994. до 1995. године налазио на челу Независног синдиката металаца Србије. Организатор је многих радничких штрајкова попут двомесечног штрајка радника "ИМТ" и осмодневног штрајка глађу синдикалних активиста "ИМТ". 1992. године, као члан Савета ДЕПОС - а у време Видовданског сабора којим су издејствовани превремени избори у Србији, позива раднике да пред зградом Председништва Србије даноноћно протествују. 1996. године иницира синдикалну подршку Коалицији "Заједно" која побеђује на локалним изборима у свим већим индустријским центрима. Организатор је протеста против тадашње СПС власти која батина и хапси штрајкаче, а био је и један од организатора и активни учесник великог грађанског протеста 1996./97. године. Оснивач је часописа "Независни металац" и "Радничка реч" која постаје уточиште многих прогнаних новинара.  Као челник АСНС био је у вођству ДОС - а, а након рушења режима Слободана Милошевића 5. октобра 2000. године, постаје министар за рад и запошљавање у Влади Зорана Ђинђића, касније и у Влади Зорана Живковића.